PROSTORNI STRIP
ŠTA JE TO PROSTORNI STRIP?
“PROSTORNI STRIP JE NOVA LIKOVNA FORMA ZA KOJU JE ALEKSANDER ĆURIĆ DOBIO SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI NA 5. MEDJUNARODNOM SALONU STRIPA U BEOGRADU. REČ JE O ALTERNATIVNOM STRIPU, SAGLEDANOM IZ UGLA PROSTORNOG CRTEŽA, SAČINJENOM OD RAZLIČITOG MATERIJALA POPUT ČELIKA, GVOŽDJA, IVERICE...“
(ČASOPIS SINGIDUNUM)
(Pročitajte više)
Na kojim izložbama je izlagan?
Ovaj rad je prezentovan na mnogim izložba ali prva i najznačajnija samostalna izložba, odvijala se u galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu, pod nazivom ‚‚Servis za dinamiku prostora", na kojoj je sam na najadekvatniji način prezentovao svoj Prostorni strip.
Šta se pisalo o Prostornom Stripu?
Instalacije su tada dobile medijsku pažnju a ovo je samo mali, reprezentativni deo recenzija:
“Ova izložba predstavlja ciklus radova, koji stilski proizilaze iz iskustva žanrovskog crteža u maniru stripa, ali u realizaciji poprimaju forme prostornih instalacija. One pokazuju neku vrstu ambivalencije, bivajući i objektni, neposredno prisutni u materijalnom smislu i sasvim eterični, kao linearni prostorni crteži.’’
(Časopis Skica)
...najveći prodor u alternativnom izrazu se nije desio u dvodimenzionalnoj formi, već u proširivanju stripske umetnosti van papirnog medijuma – na instalaciju, prostornu intervenciju i skulpturnu dimenziju...
(Đorđe Milić – član žirija u recenziji Petog salona stripa)
Koja recenzija je naznačajnija?
Politika - najstariji dnevni list na Balkanu osnovan 1904. godine je Prostornom stripu posvetio dugačak tekst u svojoj kulturnoj rubrici. Ovo je samo kratak isečak:
“...kvalitet ove izložbe čini upravo to područije ambivalentnosti u koje nas uvodi. To sve i jeste i nije strip, i jeste i nije neka vrsta prostornog i u skulpturalne materijale uvedenog crteža, sa elementima narativnog teksta. U tome leži i njen konceptualni aspekt, koji je povezuje sa istorijom i programskim karakterom prostora u kome se izvodi, i čini kontekstualno primerenom. Tako se strip pravi od pleha, gvožđa i iverice, koji tvore minimalističke objekte, koji potom bivaju ubačeni u kadar i bivaju povezani pričom...“
( Politika )
Da li se autor bavi samo strip instalacijama?
Ne. Pored eksperimentisanja sa drugim materijalima i formama, aktivan sam i u klasičnoj formi stripa. Osim toga, bavim se i elektronskom muzikom i izdao sam svoj prvi album CFKOIL.
~ Šta je tema ovih radova?
Tematski, moj radovi dotiču se metafizike ali i psihologije pojedinca, često inspirisani psihopatologijom. To je zato što sam posle završene srednje umetničke škole, studirao Andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
O radovima je rečeno:
”...vrlo snažno i sugestivno protresa pitanja čoveka, svih njegovih aspekata psihološkog bića i civilizacijskih tekovina koje vuče sa sobom. Ta potreba da raskrinka sve obmane i razjasni nedoumice, vodi ga u jednu dinamičnu avanturu proizvodeći različite likove koji doživljavaju svoje metamorfoze- banalnosti, perverzije, morbidnosti, uzvišenosti...“
(Milan Antonijević, akademski slikar)
“...zapravo, njegov rad predstavlja, ujedno i jedini i pravi način koji utire put osobenoj i originalnoj poetici jednog umetnika. Samo ponovnim i večitim preispitivanjem vrednosti mogu se pogurati granice i otvoriti novi horizonti... “
(Miloš Đorđević, akademski grafičar)
Ko je izdavao radove?
Skoro svi radovi su objavljivani u par brojeva magazina Aždaha, izdavačke kuće „Društvo slobodarskih delatnosti“, kao i u magazinu Eon. Zatim u E-magazinu „Helly Charry“, Afirmatoru i poljskom internet magazinu 1zine. Isto tako, priča o Prostornom stripu dospela je i do drugog kanala nacionalne televizije Srbije.
PRIČA O PONOSITOM ČOVEKU
Najbitnija stvar nečega što sam nazvao Prostornim stripom, jeste pojam repeticije kao novog odnosa prema priči! Kad god dobijem pitanje, kako je moguće da mediji kakav je strip, bude napravljen od pleha, gvožda i iverice, dobije treću dimenziju i svoju ulogu u dinamici prostora, ja svoj odgovor počinjem sa objašnjenjem pojma repeticije u pristupu prema priči.
INDIVIDUAOCID
Prostorni strip je nova likovna forma i novi pristup instalaciji i prostornom crtežu, sastavljen od kadrova koji zajedno čine tablu, kao i u klasičnom stripu. Međutim, ono sto vizulano razdvaja prostorni strip od prostornog crteža, jeste priča dobijena ponavljanjem formi u smislu kadriranja stripa. Oblik u svakom ponavljaju doživljava svoju deformaciju i promenu, govoreći, na taj način, o vizualnoj i psihološkoj dinamici, kao iskustvu jednog oblika tjst. pričajući priču o njemu, podjednako kao i u klasičnom stripu.
PET GLAVA I JEDNO ZAJEDNIČKO OKO
Zarad adekvatnijeg objašnjenja ovakvom pristupu priči, uzeću primer prazne pozorištne sale, ispunjene sedištima za gledaoce. Gledano iz ugla prostornog stripa, čitava hala bi bila jedna strip tabla koja priča priču o sedištu. Na taj način, svako sedište bi predstavljalo zaseban kadar u priči o jednom jedinom sedištu za gledaoce. Kada svako sedište stoji drugačije, zauzimajući svoj individualni položaj, tada govorimo o kadriranju u prostorom stripu, deformaciji i promeni oblika kroz kadrove i priči na temu jednog sedišta...
TAO
Isto tako, želeo bi da istaknem da je potpuno nebitno od kakvog materijala je strip, već ono, oko čega treba obratiti pažnju, jeste pravilan psihološki i vizualni pristup prema njegovoj priči, kadrovima i tabli kao završnom proizvodu. Na taj način, svaki fizički (ili duševni) objekat može biti sredstvo pripovedanja, dok god poštuje princip repeticije i grupisanja, koji je prvenstveno stvar psihološkog doživljaja posmatrača, igre u njegovoj glavi, nego same puke estetike rada.