Bez teksta.

I sve beše okruglo. Gde god da si pošao, stići ćeš na mesto odakle si krenuo. A na četvrtom kraju kruga, stajala je osovina “Svega”. Njome je “Sve” okretalo svemir.

Dva držača ‚”Svega” bili su veliki zupčanik, što okreće mali... A to su se držali u struku veliko dobro i malo, nežno zlo, igrajući valc po praznoj dvorani.

”Sve” je bilo bučno! Iz tišine sprave, dizao se groteskni zvuk, a džangrizavi stanari mezanina su uvek imali pritužbe na buku iz svojih zidova.

I tako je dete objasnilo majušno ”Sve”, koje je nežno stajalo na njegovom dlanu. Gledalo ga je kako igra... I njemu je palo na pamet da igra nema svoju prepotentnu svrhu. Ona je svrha za sebe. A jedini razlog igre je, naravno, kretanje. Samo kretanje i nista drugo... “Da li sam u pravu?!” - reče sebi i nikada ne odgovori.