Polarnost je osnovni zakon sveta. Nalazi se u svemu. Od atoma do univerzuma. Od situacija do ličnosti i unutrašnje građe. Polarnost je temelj prirode koji je i temelj svega što radimo i svega što jesmo.

Zdravlja ili bolesti. Ostvarenja ili skrivanja.

Čarli ne zna za polarnost. Niko ga nikada nije upoznao sa tim uzvišenim zakonom.

On luta po prirodi, napravi bitnu stvar, manifestuje... Samo zato da bi se to srušilo. Zatim Čarli počinje ponovo. Veruje u bolji ishod. On gradi, trudi se, izgoreva a ne poznaje principe arhitektonske nauke.

Tako je gradio moral i dobrotu. Samo zato da bi se na prvom iskušenju oni pretvorili u najčistiju destrukciju. Kako narod kaze: Zlo! On gradi svoju egzistenciju samo zato da bi propao jos dublje. Ljubav se pretvara u mržnju, pa u ljubav opet... Jer Čarli gradi na pesku koji se pomera konstantno. To je priroda peska a Čarli ocekuje čudo koga za njega biti neće.

On je uzeo dobrotu i blagost svog oca ali zato beži od probitačnosti i drskosti svoje majke. Uzeo je majkinu emocionalnost ali zato nikada nije prihvatio očevu beskrupuloznost u uzimanju para u svojim trgovinama.

Za Čarlija očeva dobrota i majkina emocionalnost je prihvaljiva. On ih želi kao vrlinu u sebi ali majkina drskost i očeva beskrupuloznost je ono sto se u svetu polarnosti zove SENKA.

Čarli je posvetio svoj zivot bežeci od svoje senke! A to ga je uvelo u razne probleme. Jer postojale su situacije kada je bilo opravdano biti drzak. Postojale su i one druge kada je najbolje rešenje bilo pošteno naplatiti svoj rad. Zauzeti se i za sebe a ne samo za druge, kao što je to Čarli činio celog svog života.

On je to naučio od roditelja koji i sami imaju svoju svetlost i svoju senku, ali nije primenio jer nije dozvolio sebi da postane celovit. A celovitost je ono sto Holizam na kraju i znači.

Jer u prirodi kada svetlost pada na kakav tvrdi kamen iza njega se formira senka. To je princip polarnosti u svemu oko nas i u nama. Ali kamen koliko god da je tvrd i rigidan ne beži od svoje senke. On je prihvata kao nužan deo sebe.

Senka nije zlo. Senka je sve ono što mi ne želimo da prihvatimo. Mi postajemo zlo i čista destrukcija, samo kada nismo celoviti. Jer tok je fleksibilan. On luta na sve strane i trebamo biti spremni za sve situacije a ne samo neke koje se nama dopadaju.

Ponekad uspevamo prihvatiti svoju senku uz pomoc knjiga i introspekcije. Ali za to je potrebno vreme. Nekad neki unutrasnji vodič ume da nam pokaže put, ali mi često ne slušamo njegove reči iz dubina.

Zato ponekad, pomoć trebamo potražiti spolja...